Individualizam donosi STRES

Šta je individualizam?

„To je pogled po kom pojedinac ima pravo da svoje interese stavlja iznad interesa zajednice, tj. teorija koja smatra pojedinca vrhunskom vrednošću i pridaje važnost njegovoj inicijativi nezavisno od kolektivne.“

70-tih godina prošlog veka krenuo je novi talas, selfcare, brige o sebi. Mnoge knjige su napisane na tu temu, u knjižarama su čitave police sada već posvećene tim knjigama.

Čitajući te knjige mi se fokusirao samo na sebe i svoje potrebe, zanemarujući našu prirodu. Mi smo društvena bića. Otuđujemo se i gledamo samo sebe i da samo nama bude dobro. A gde nas je to dovelo?

Iz pozicije takvog ponašanja i razmišljanja proizilaze: sebičnost, samoživost, osamljenost, povučenost, izdvojenost, mizantropija.

Kroz medije, društvene mreže svakodnevno smo zatrpani tekstovima, snimcima i savetima kako treba da radimo na sebi, da se okrenemo svojim potrebama i ispunjavamo ih. To jeste tako, ali tu je uglavnom zanemarena „ekologija zajednice“. Mi ne živimo na pustom ostrvu i sami sa sobom. Mi smo deo različitih zajednica. Treba da radimo na sebi, da svaki dan budemo bolji ljudi za sebe i za naše okruženje. Kada razmišljamo o svojim potrebama, trebalo bi da uzmemo u obzir kako će to uticati na ljude u našoj okolini.

Okretanje isključivo sebi samom donosi stres, pošto smo socijalna bića. Anksioznost, netolerancija, nedostatak fleksibilnosti, sve više stresa u interakciji sa drugima, pa i depresija su rezultati individualizma.

Bilo bi dobro da shvatimo da smo mi deo „plemena“, porodice, kolektiva, stambene zajednice, svakodnevno dolazimo u kontakt sa raznim ljudima. Ne možemo da ne komuniciramo, da ne dolazimo u inteakcije sa drugim ljudima. A to zahteva socijalne veštine, komunikaciju, fleksibilnost, toleranciju i kompromis.

Kada gledamo samo svoje dobro, a ne vidimo širu sliku, za dobrobit svih, upadamo u još veća stresna stanja. Jer do god svako gleda samo sebe i svoje interese, svako vesla na svoju stranu i naš brod ne ide napred. To nas vodi u stanje usamljenost, anksioznosti a u težim slučajevima i u depresivna stanja.

Rešenje toga je da razvijamo društvene veštine, socijalnu inteligenciju, empatiju, komunikaciju i fleksibilnost. Nalaženje podrške i grupe ljudi sa istim ili sličnim problemima, može pomoći jer uz podršku drugim mi ćemo bolje razumeti kroz šta prolazimo i imaćemo pomoć drugih na raspolaganju.

Kao pojedinci, tj. INDIVIDUE smo slabi, i kada smo u grupi lakše je. Grupa osnažuje, nudi rešenje, daje podršku.

Afrička poslovica kaže: „Ako hoćeš da hodaš brže, hodaj sam. Ako hoćeš da hodaš dalje, hodaj zajedno.“

Pridružite se našoj grupi da idemo dalje.  

U službi Vašeg boljeg života,

Natalija